Oprostite, zavolite…

O da! Biti srećen, dosegnuti svoje ciljeve, ne povrediti druge, voleti voljenog/voljenu, ne brinuti, biti moralan, biti ispravan…i svi ti tereti koje nose pleća, glava i stomak jednog čoveka. Svi znamo tačno o čemu je ovde reč, zar ne? Ali, da li ste ikada razmišljali ko je kriv za sav taj teret – drugi ili Vi sami? Ko je tražio da budete srećni, moralni, ispravni? Naravno da ste to Vi Koliko puta ste proveli dane i noći u razmišljanju, kajanju, prekrajanju starih razgovora, te besa „a kako se toga nisam setio“?! Život nam sam po sebi nudi sasvim dovoljno kompikacija, neplaniranih dana, situacija, susreta, odluka…hajde da bar mi ne otežavamo. Ne očekujte previše od sebe, ne ljutite se na svaku sitnicu, lošu reakciju…Uvek se setite da ne znate šta muči onog ko vam je možda nenamerno uputio lošu reč, pogledao namrgođeno…Oprostite…ne sudite…nikad ne znate šta se krije iza tuđeg osmeha, gorde reči ili sramežljivog pogleda. Oprostite, volite svoj život, svoje navike, svoje mane…Naročito mane. Naročito nesavršenosti u kosi, u licu, u karakteru…Vaše su, normalne su…i neko će ih takođe zavoleti 😉