ŽALFIJA – PRIRODNI ANTIBIOTIK
14/08/2015
Vekovima su ljudi poštovali žalfiju, pa i sam njen latinski naziv (Salvia officinalis), znači “spasiti”. Od davnina se koristi u narodnoj medicini kao lek za upalne procese creva, želuca, jetre, bubrega, žuči, mokraćnih puteva…
Tokom istorije delotvornost žalfije bila je potvrđena i zakonom! Naime, Karlo Veliki je znao za njenu lekovitost, pa je zakonom naredio da svi manastiri moraju da uzgajaju po stotinak različitih vrsta lekovitih biljaka, od kojih je na prvom mestu bila upravo žalfija.
Kod žalfije su lekoviti list i mlade grančice, a da bi se sačuvali svi korisni sastojci treba ih brati pre cvetanja. Sušenje treba obaviti u senci, u dobro provetrenim prostorijama na temperaturi od najviše 40 stepeni. Ovo je vrlo važno obaviti na pravilan način jer su listovi bogati ugljenim hidratima, celulozom, taninima i belančevinama. Osim ovih organskih jedinjenja sadrže i mnogo gvožđa i kalcijuma, a posebno su bogati vitaminom. Naučnici tvrde da je najbolje koristiti etarsko ulje žalfije, ukoliko nemate svežu biljku kod sebe.
Tanin iz žalfije jača sluzokožu, dok etarsko ulje deluje antiseptično. Žalfija deluje protiv povišene temperature i groznice, uništava zarazne klice, dobar je antioksidant, sprečava grčeve u organima za varenje, pospešuje izlučivanje mokraće, blago pročišćava creva, deluje na površinsko skupljanje tkiva, ublažava i sprečava upale.
Svi lekoviti sastojci iz ove biljke najbolje su sačuvani u Etarskom ulju žalfije.
Ipak, i pored svih lekovitih osobina, žalfija se ne preporučuje trudnicama i epileptičarima, a dugotrajna upotreba bez nadzora lekara ili farmaceuta može da izazove povećanu sklonost ka konvulzijama, to jest iznenadnim napadima snažnog nekontrolisanog grčenja mišića, često praćenog gubitkom svesti.
Vekovima su ljudi poštovali žalfiju, pa i sam njen latinski naziv (Salvia officinalis), znači “spasiti”. Od davnina se koristi u narodnoj medicini kao lek za upalne procese creva, želuca, jetre, bubrega, žuči, mokraćnih puteva…
Tokom istorije delotvornost žalfije bila je potvrđena i zakonom! Naime, Karlo Veliki je znao za njenu lekovitost, pa je zakonom naredio da svi manastiri moraju da uzgajaju po stotinak različitih vrsta lekovitih biljaka, od kojih je na prvom mestu bila upravo žalfija.
Kod žalfije su lekoviti list i mlade grančice, a da bi se sačuvali svi korisni sastojci treba ih brati pre cvetanja. Sušenje treba obaviti u senci, u dobro provetrenim prostorijama na temperaturi od najviše 40 stepeni. Ovo je vrlo važno obaviti na pravilan način jer su listovi bogati ugljenim hidratima, celulozom, taninima i belančevinama. Osim ovih organskih jedinjenja sadrže i mnogo gvožđa i kalcijuma, a posebno su bogati vitaminom. Naučnici tvrde da je najbolje koristiti etarsko ulje žalfije, ukoliko nemate svežu biljku kod sebe.
Tanin iz žalfije jača sluzokožu, dok etarsko ulje deluje antiseptično. Žalfija deluje protiv povišene temperature i groznice, uništava zarazne klice, dobar je antioksidant, sprečava grčeve u organima za varenje, pospešuje izlučivanje mokraće, blago pročišćava creva, deluje na površinsko skupljanje tkiva, ublažava i sprečava upale.
Svi lekoviti sastojci iz ove biljke najbolje su sačuvani u Etarskom ulju žalfije.
Ipak, i pored svih lekovitih osobina, žalfija se ne preporučuje trudnicama i epileptičarima, a dugotrajna upotreba bez nadzora lekara ili farmaceuta može da izazove povećanu sklonost ka konvulzijama, to jest iznenadnim napadima snažnog nekontrolisanog grčenja mišića, često praćenog gubitkom svesti.
